Pobednici na konkursu za kratku priču Festivala Kreativ 10

Pobednici_kratke_priceNa konkurs za najbolju kratku priču Festivala Kreativ 10, na adresu Kulturnog centra Lift, pristiglo je 72 rada. Žiri se odlučio za najboljih deset koje su finalnog dana Festivala predstavljene publici. Četiri priče koje su nagrađene predstavljamo vam u nastavku teksta.

 

 


Jovan_Djuric

Jovan Đurić, student iz Krupnja (I mesto)

 

 

 

 

 

 

Čamac na sredini okeana – Dnevnik morskog idiota

Dan prvi: Na vidiku ništa osim horizonta. Cilj je suviše daleko i mrzi me da veslam. Dremnuću malo.

Dan drugi:Izrazito je glupo što sam krenuo na ovo putovanje sam. Zaboravio sam i razloge zbog kojih sam pošao. Veslao sam neko vreme. Nigde kopna na vidiku. Odustajem. Dremnuću malo.

Dan treći: Naišao sam na sirenu. Ili je ona naišla na mene. Predivna je. Lepo je imati nekoga sa kim možeš razmenjivati misli. Otišla je sa zalaskom sunca. Bedak. Dremnuću malo.

Dan četvrti: Sirena se nije pojavila. Klonuo sam duhom. Dremnuću malo.

Dan peti: Najduža obdanica u mom životu. Ni traga od sirene. Dremnuću malo.

Dan šesti: Prespavao sam dan.

Dan sedmi: „Pukao“ sam oko 11:57. Gonjen besom veslao sam do podneva. Iscrpljen sam. Dremnuću malo.

Dan osmi: Uhvatio sam zlatnu ribicu. Čini se da nema nameru da mi ispuni želje. Imam ja vremena... Dremnuću malo.

Dan deveti: Ribica se nadula i smrdi. Vratiću je u vodu. Pluta. Ne vredi uznemiravati se oko toga. Dremnuću malo.

Dan deseti: Ne znam šta ću od sebe, niti šta ću sa sobom. Veslaću, pa šta bude. Kasnije ću da dremnem malo.

______________________________________________________________________________________________________________


Petar_Mitric

Petar Mitrić, prevodilac za        engleski jezik iz Tuzle (II mesto)

 

 

 

 

 

 

Demir nemir

Demir se plaši zatvorenog i otvorenog prostora. U pozorištu i bioskopu se plaši da sedne u sredinu reda. Boji se da vozi automobil na otvorenom putu sa dosta kolovoznih traka i dugim redovima automobila. U takvim trenucima momentalno kreću da mu se znoje dlanovi, ima utisak da će svakog časa da padne u komu, a srce počne tako brzo da mu lupa, da ne može normalno da diše. Naravno, Demir uvek sakriva tegobe. Drugi ljudi ne smeju da znaju kako se on oseća. No, u trenucima savladavanja tih napada nemira i anksioznosti, tj. u trenucima nemogućnosti da ljubazno odgovara na pitanja sasvim pribranih ljudi oko sebe, on im odgovara šturo, površno i drsko. Ima situacija kada vrtoglavice postanu bezmalo nesnosne, te Demir zadovoljava formu komunikacije tako što odgovara povišenim tonom, nezainteresovano, skoro agresivno, tako da sasvim pribrani sagovornik ustukne i ostavi Demira na miru. Posle se Demir beskrajno kaje i pati što je bio tako grub i bahat. Ima nesagledivu potrebu da se izvinjava, trudi se da naredni put bude preterano ljubazan prema ljudima koje je bezrazložno povredio. Jedino što Demiru nikad ne padne na pamet je da možda jedino tako, polusvestan, ume da uzvrati nekim ljudima onako kako zaslužuju. Tada, kada ima utisak da se ceo raspada, dezintegriše i pretvara u prah, ne ume Demir da bude predusretljiv, kao što nijedan osuđenik na smrt to ne bi mogao svog poslednjeg dana. Tada i Demir misli samo o sebi i o svom opstanku, lavovski i sebično, onako kako dolikuje savremenom čoveku.

______________________________________________________________________________________________________________


Aleksandar_Solomun
Aleksandar Solomun, student iz Zrenjanina (III mesto)

 

 

 

 

 

NG

Starac gužva kalendar, kalendar ga je zgužvao i sad su kvit. Noge se teško kreću, ali ipak dovoljno brzo da pređu u novi vek. Zar je već toliko prošlo? Govorio je hrpi papira i brojki kao jedinim preživelim svedocima, spuštajući ih mirno u korpu za smeće. Papir će biti recikliran, mislio je... A ja? Hoću li i ja biti recikliran i vraćen kao nov? Nasmejao se tiho. Sa trga se čuo prasak! Srećna Nova godina!

______________________________________________________________________________________________________________

 

Penelopino tkanje (Jelena Nidžović - najbolji nenagrađeni rad iz Čačka)

 

Uklonila je zavese i razastrla prizor dana, pa napomenimo već ovde da je najpre vredno posmatrala svet. U njenom imenu bilo je nečeg što je nije moglo odvratiti od toga da se usekuje u mitologeme i zasnovanost sveta ukrupni u obrazac mitskog. Ostavljajući nedoumicu u vezi sa njenim i ispripovedanim vremenom po strani oglašava se porinuće mašine za pranje veša, i vlakna naročite krpe razmeću se po poligonima polukružnih prebrisaja.
Usisavala je sve, a još i spržene bube u lusteru, uhvaćene u svetačkoj potrazi za svetlom, dakle jednako značajne kao one koje su u mesopotamskim počecima davale kraljevsku ljubičastu, sličnu boji tek malopre potopljene košulje. Zauzima se za kuću u koju polaže telo na san i, na trenutke, posmatrajući izmešteno pokućstvo, svet joj zaliči na promenu, meru, ili drugo od helenskog korena reči.
I nigde tog herojskog helenskog anagnorizisa da mu se prepusti kraj.

______________________________________________________________________________________________________________


Urban vibe (Milica Radojević - uži izbor)

 

Nama treba to blještavo Uzbuđenje. Hladno svetlo Neona i slatki miris Šanse. Sjaj Velikog Grada. Tu smo Sigurni. Slobodni. Srećni. Betonska kolevka sa pravilnim zidovima. Sivi dani, noći crvene. Crvene, žute, zelene. Mi nemamo Vremena za dokolicu. Naši dani su kratki. Uzbudljivi, dinamični. Mi smo tako uzbudljivo dinamični. Nosimo svetlucavu Obuću i Širok Osmeh. Korak lak i brz. Mi nemamo Vremena za gubljenje. Volimo šarene sendviče i šuškave kesice. Volimo Kafu iz kartonskih čaša. Prirodu, Prirodne sastojke. Prirodno smo Lepi, prirodno Nadareni. Nemamo vremena za prazne priče. Toliko toga za Kupiti, toliko toga za Prodati. Uvek budni, aktivni. Menjamo Mesto. Menjamo Odeću, svetlucavu obuću. Telefon, novac, prijatelje. Nama trebaju Ljudi. Zabavni, drugačiji, nikako isti i obični, ljudi. Nama treba Blizina. Toplina, Dodir, Seks. Tuš, kartonska kafa, Posao. Treba nam Povišica. Gomila Novca za naše Velike Snove. Treba nam još jedna Zgrada i Parking na uglu. U prizemlju Lokali, a na spratu Poslovni Prostor. Vredni smo, kreativni. Artistični. Volimo balet. Pozorište, bioskop. Posećujemo Dešavanja. Pratimo Zbivanja. Mi smo Obrazovani, Svestrani. Tako smo Liberalni, i tako Tolerantni. Volimo Životinje, Nacionalne manjine. Privatnost. Živimo jedni iznad drugih. Imamo debele zidove. Telefonske sekretarice, Kućne ljubimce. Mi volimo naše Krznene prijatelje. Naše parkove gnjecavo smrdljive. Košulje ispeglane, razgovore koncizne. Dane ispunjene. Tako vreme brže prođe.

Događaji

<<  Januar 2018  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  1  2  3  4  5  6  7
  8  91011121314
15161718192021
22232425262728
293031    
Liftmusic

Lift na Facebook-u

Lift na YouTube-u